Privatna krivična tužba predstavlja početni korak ka pokretanju postupka za ona krivična dela koja se ne gone po službenoj dužnosti nego se gone po samom izboru stranke odnosno samog oštećenog. Jasna i nedvosmislena razlika u odnosu na ona krivična dela koje goni „država“, kod gonjenja po privatnoj krivičnoj tužbi oštećeni podnosi prijavu radi zaštite svojih povređenih dobra, zastupa optužbu i aktivno učestvuje u prikupljanju dokaza.
Kako podneti prijavu i šta ona sadrži
Zakon o krivičnom postupku propisuje da se ova krivična tužba podnosi neposredno stvarno i mesno nadležnom sudu u roku od tri meseca od dana saznanja oštećenog za krivično delo, odnosno od saznanja za učinioca krivičnog dela.
Privatna krivična tužba jednaka je optužnom aktu ( optužni predlog, optužnica ) koji podnosi i sam javni tužilac za ona krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti.
Sama prijava mora da sadrži one podatke koji su potrebni radi identifikovanja lica, kako podaci o oštećenom, podnosiocu prijave, tako i podaci o osumnjičenom, odnosno njegovi lični podaci, vreme, mesto i način izvršenja krivičnog dela, odnosno sam opis štetnog događaja koji potpada pod opis bića
konkretnog krivičnog dela, predlog dokaza i činjenica koji treba da se izvedu, odnosno da se utvrde u samom postupku, predlog kazne i mere bezbednosti koja bi bila najadekvatnija da se izrekne imajući u vidu povredu zaštićenog dobra i posledice izvršenja krivičnog dela.
Najčešća krivična dela za koja se podnosi privatna krivična prijava
Najčešća krivična dela koja se gone po privatnoj krivičnoj tužbi su laka telesna povreda, uvreda, sitna krađa, utaja i prevara, narušavanje nepovredivosti stana, neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, iznošenje ličnih i porodičnih prilika, povreda moralnih prava autora i interpretatora, oduzimanje tuđe stvari, uništenje i oštećenje tuđe stvari, narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, samovlašće i druga krivična dela koja su propisana Krivičnim zakonikom Republike Srbije.
