Koliko puta ste bili u situaciji da svojim najbližima, deci, rođacima, kumu ili pobratimu želite da učinite dar, odnosno poklon? Šta to darujete? Koliko je taj dar vredan? Koliko ste sigurni da ste načinili pravi korak, da taj neko zaslužuje dar koji mu darujete, odnosno šta biva onda kada se okolnosti promene pa lice koje primi nešto na dar kasnije “promeni ploču” pa više ne bude tako zahvalan za učinjeni mu dar.
Za sve prethodno opisane situacije potrebno je primeniti institute ugovornog prava, odnosno pravila koja se primenjuju za ugovor o poklonu i opšte odredbe o ugovorima koji su propisani Zakonom o obligacionim odnosima. Poklon je češći izraz koji se koristi kada jedno lice drugom pokloni nešto, bilo to pažnja, cvet, sat, automobil ili nepokretnost, međutim, kod poslednje dve poklonjene stvari, način poklanjanja nije baš tako jednostavan sa aspekta prava.
Pojam i Elementi Ugovora o Poklonu
Ugovor o poklonu podrazumeva minimum dva učesnika u samom ugovoru, poklonodavca i poklonoprimca, oba učesnika su slobodna da u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, odnose urede po svojoj volji. Potrebno je odrediti šta je predmet poklona, takođe jedan od obaveznih elemenata ovog ugovora je i čin dobročinstva, odnosno motiv zbog kojega jedno lice čini dar odnosno poklanja nešto, pa je potrebno i motiv odrediti da on odgovara jasnim, stvarnim i nedvosmislenim pozitivnim razlogom zašto se poklon daruje i to baš poklonoprimcu.
Poklanjanje Pokretnih Stvari
Kada su u pitanju pokretne stvari, mnogo je lakši put, pokloniš je i predaš poklonoprimcu, međutim kod nekih skupljih pokretnih stvari, kao što su npr automobili,
brodovi, motori, stvari nisu baš tako jednostavne, te ovakvi ugovori iziskuju pismenu formu ugovora, overenu pred Javnim beležnikom prema pravilima Zakona o javnom beležništvu i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, razume se uz prisustvo ugovornih strana prilikom potpisivanja ovakvog ugovora.
Poklanjanje Nepokretnih Stvari
Kada su u pitanju nepokretne stvari, stvari se dodatno usložnjavaju, pa je tada potrebno angažovati stručno lice advokata koji će ugovor sačiniti na način da ništa što je bitno ne ostane nedefinisano. Od momenta pristupa advokatu, on je u obavezi da ispita potencijalne ugovarače o nekoliko činjenica, šta se prometuje, gde se ta nepokretnost nalazi, da li je upisana u katastru nepokretnosti, da li na nepokretnosti postoje određeni tereti, odnosno koji je motiv poklonodavca za zaključenje ovog ugovora itd. Nakon toga se započinje sa izradom nacrta ugovora, sa svim pojedinostima i detaljima oko kojih su se sami ugovarači već saglasili.
Imajući u vidu da procedura poklanjanja zavisi od predmeta poklona, potpuno je logično i racionalno da u ovakvim slučajevima kada je reč o prometu nepokretnosti potrebno da se angažuje stručno lice iz reda advokata koje će svu potrebnu dokumentaciju da pripremi, da ukaže klijentima, odnosno ugovaračima, šta je potrebno pribaviti od dokumentacije, da li nešto nedostaje, a da pritom sami ugovarači budu apsolutn
o sigurnida im je taj ugovor o poklonu sačinjen na ispravan način, te da se na osnovu njega mogu upisati pred katastrom nepokretnosti.