Tema ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života je zapostavljena isto koliko je tema testamenta dominantna, a oba pravna instituta imaju isti cilj, da lice koje raspolaže nekom imovinom, istu dalje prenosi na svoje potomke.
POJAM, RAZLIKE I SLIČNOST SA TESTAMENTOM
Osnovna razlika između ova dva pravna instittuta ogleda se u činjenici da se ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života jedno lice, ustupilac kako Zakon o nasleđivanju navodi, prenosi pravo svojine na jednoj ili više nepokretnosti koje ima u trenutku svog života isključivo na svoje potomke, odnosno decu i supružnika još za života.
Testament je druga pravna forma koja je takođe Zakonom o nasleđivanju definisana, a koja se ogleda u tome da jedno lice, testator, ostavilac za života sastavlja testament ( usmeni, pismeni, sudski i dr. ) te na taj način svoju poslednju volju izražava, imovinom raspolaže ne samo na srodnike, supružnika, već i na neka druga lica koja ne ulaze u krug lica koja bi i po zakonu bila pozvana na nasleđivanje, a njegova volja i raspodela imovine se otkriva tek nakon njegove smrti.
Ključna razlika je u tome da se Ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine ustupilac – predak mora da obuhvati sve svoje potomke i supružnika. Tako dolazimo u situaciju da ostavilac na dan sačinjavanja ugovora upoznaje svoje potomke o svojoj imovini, načinu na koji će svojom imovinom raspolagati, te na taj način „pomaže“ da se deca „ne glože“ i ne otimaju u nevreme. Ovom pravnom formom još za života ustupilac rešava svaku nedoumicu, odgovorno i trezveno raspodeljuje, u skladu sa svojom voljom.
FORMA UGOVORA O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE
Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine se zaključuje u pismenoj formi, formi javnobeležnički potvrđene solemnizovane isprave, odnosno zaključuje se pred nadležnim javnim beležnikom koji ima obavezu prema Zakonu o javnom beležništvu, Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Zakona o prometu nepokretnosti da isti preko portala dostavi Katastru nepokretnosti u roku od 24 sata od dana potpisivanja ugovora radi beleženja činjenice postojanja ovakvog ugovora, učesnika i njegove sadržine.
POSLEDICE UGOVORA I NJEGOVA EVENTUALNA NIŠTAVOST
Pravna posledica ovako zaključenog ugovora ogleda se u tome da se potomci još za života upoznaju sa time šta će ko „naslediti“, pa se na ovaj način izbegava svađa i nelagoda među srodnicima.
Jedna od najvažnijih činjenica ovako potpisanog ugovora odnosi se na to da imovina koja je obuhvaćena ovim ugovorom ne ulazi u sastav zaostavštine koju će ustupilac imati u trenutku smrti, odnosno da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici.
Postavlja se pitanje, šta se događa ukoliko neko od srodnika ne želi da zaključi ugovor na način kako je to ustupilac odlučio? Odgovor je jednostavan, ustupilac mora prema zakonskoj odredbi da u ovom ugovoru objedini sve svoje potomke, ukoliko neki od njih nedostaje, odnosno nije obuhvaćen ovim ugovorom, namerno ili „slučajno“, ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, te takav potomak ima pravo da zatraži utvrđivanje ništavosti samog ugovora, pravo na isticanje ništavosti nije vremenski ograničeno.
